PET PRINCIPA MUDROG VASPITANJA

 

Svaka stvar i pojava, pa i vaspitavanje dece, ima principe po kojima funikcioniše. Poštovanjem tih principa, utabavamo staze za harmoničan odnos sa svojom decom ipovećavamo šanse da ona stasaju u kvalitetne ljude. Hajde da se upoznamo sa ovim principima, ne da bismo ih znali već da bismo ih primenjivali.

 

PET PRINCIPA MUDROG VASPITANJA

 

  1. U redu je biti različit.

 

Svako dete je jedinstveno, ima jedinstven zbir talenata, vrlina, slabosti i potreba. Jedna od najvažnijih roditeljskih dužnosti svakako je prepoznatidečije potrebe. Ono što je dečacima potrebno nema istu važnost kada su devojčice u pitanju. Isto tako, devojčicama će biti potrebno nešto što za dečake nije tako važno. Uz to, svako dete, nezavisno kom polu pripada, ima jedinstvene potrebe određene osobinama njegove ličnosti. .. A da ne pričamo o tome da naša deca nisu naše kopije. Zato je komunikacija sa svakim detetom priča za sebe.

 

  1. U redu je praviti greške.

 

Sva deca greše. I mi grešimo.Greške se očekuju i sasvim su normalne. Ako dete pogreši, to ne znači da nešto nije u redu sa njim, osim ako mi  ne reagujemo kao da greška nije smela biti napravljena. Kada deca vide da se njihovi roditelji ne ustručavaju od priznaju i isprave sopstvene greške, postepeno nauče da i sama preuzmu odgovornost za svoje. Na ovaj način ona se takođe, opraštajući roditeljima njihove greške,  uče vrlini praštanja.

 

  1. U redu je izraziti negativna osećanja.

 

Negativna osećanja kao što su bes, tuga, strah, bol, frustracija, razočaranje, zabinutost, stid, ljubomora, nesigurnost, nisu samo prirodna i normalna već su i važan deo odrastanja. Negativna osećanja su uvek u redu i ne treba decu sputavati da ih izraze. Ali ne smemo brkati izražavanje emocija sa nepoštovanjem.

 

Svaki roditelj trebalo bi da pomaže svom detetu da postane svesnije svojih osećanja. Nažalost, mi često nesvesno zaustavljamo decu kada počnu da ispoljavaju osećanja, posebno tugu, što je veoma pogrešno. Mi ovo činimo jer deca svojim ispoljenim bolom prete da restimulišu  naš potisnut bol sa kojim ne želimo da se suočimo. Iako nam nije uvek lako da se suočavamo sa suzama svoje dece, uvek treba imati na pameti da naše dete, baš kao i mi sami, svaki put kada potisne emociju, produbi svoju neurotičnost.

 

Ponekad roditelji prave i suprotnu grešku – preteruju u podsticanju dece da ispolje svoja osećanja. Najbolji način da decu naučimo da izađu na kraj sa svojim osećanjima je da ih saslušamo sa što manje želje da utičemo na intenzitet njihovog ispoljavanja ili potiskivanja.

 

  1. U redu je želeti više.

 

Prečesto deca dobijaju poruku da su sebična i razmažena jer hoće više od onog što im trenutno pružamo. „Budi zahvalan na onome što imaš“, suviše je ishitren odgovor na dečije potrebe za nečim višim.

 

Deca treba da traže ono što žele – uz poštovanje tuđih i sopstvenih potreba. U isto vreme, roditelji treba da naučeda kažu detetu „ne“, kada je to potrebno, a da se ne uznemire. Tada će deca biti slobodna da traže ono što žele, ali će biti i svesna da ako nešto traže, ne znači da će to i dobiti. U isto vreme, pitajući šta mogu, a šta ne mogu da dobiju, deca vrlo brzo razviju neverovatne pregovaračke sposobnosti.     Dajući svom detetu dozvolu da traži više, darujemo mu mogućnost pravilnog usmeravanja ka cilju i hrabrost da se za njega bore.

 

  1. U redu je reći „ne“, ali zapamtite da su mama i tata još uvek glavni.

 

Od dece ne treba očekivati da budu slepo poslušna. Ona imaju pravo da ponekad kažu „ne“, ali je potrebno da znaju da njihovi roditelji uvek imaju poslednju reč. Pored toga što smo im dali mogućnost da pregovaraju i da žele više, dozvola da kažu „ne“ deci zaista daje moć. Mnogi roditelji se plaše da deci daju toliko moći jer lako mogu da postanu razmažena.

 

Ipak, davanje slobode može biti mač sa dve oštrice. Današnji roditelji shvataju da deci treba dati više moći, ali nisu baš sigurni gde je granica, pa ponekad izgube palicu „komandata parade“. Dopuštajući detetu da kaže „ne“, mi mu otvaramo vrata da izrazi osećanja, otkrije šta želi a onda i pregovara oko toga. Ali to ne znači da će dete dobiti sve što zahteva, već da smo u odnosu sa svojim detetom, sa terena potpunog potčinjavanja  prešli na teren kvalitetne komunikacije.

 

 


Podsećamo vas da se Grupne sesije na temu "Moj odnos sa..." održavaju svake druge srede.