DIJALOG ILI GAĐANJE REČIMA?

Pristojnost iznad svega!

Reč „dijalog“ nas obično asocira na dve osobe koje pristojno razgovaraju, pažljivo se slušaju,međusobno uvažavaju…  Scenario koji se redovno odigrava sa poslovnim partnerima,  prodavcima izomiljenog butika i drugom iz klupe sa kojim se srećemo jednom godišnje.

Šta se to onda desi sa nama kada uđemo u sopstveni dom? Zašto prečesto,zajedno sa izuvenim cipelama, u predsoblju ostavimo i pristojnost? Verovatno zato što nam se naši najbliži podrazumevaju, oni su naši najčvršći oslonci, jedine osobe na koje smatramo da možemo uvek da računamo… sve dok nam se, ne daj Bože, jednog dana ovi osloncine izmaknu i ne ostave nas zbunjene, uplašene, u neverici.

DIJALOG ILI GAĐANJE REČIMA?

Dijalog ili gađanje rečima?

Pretpostavimo da smo shvatili koliko je pristojnost važna za kvalitetan razgovor. Ipak, da bismo bili sigurni da smo na dobrom putu, trebalo bi da se upitamo: Da li sa svojim najbližima – ali i ostalima – stvarno vodimo dijalog ili dva paralelna monologa? Da li se zaista slušamo ili samo gađamo rečima? Da li smo čvrsto zakopani u onome što želimo da saopštimo, ili smo spremni da čujemo i šta druga strana ima da kaže?

Četiri koraka istinskog dijaloga

Da bismo uklonili svaku sumnju u sopstvenu sposobnost vođenja dijaloga, preći ćemo redom njegove elemente. Možda nije na odmet i da ih negde zapišemo ili prosto naučimo napamet. Nova reakcijanašeg okruženja na nas pokazaće nam da se trud višestruko isplatio!

Dakle, pored pristojnosti, istinski dijalog znači da se dve osobe, recimo osoba A i osoba B, smenjuju u ulogama pošiljaoca i primaoca informacije.

To bi izgledalo ovako:

  1. Osoba A najpre u svojoj glavi formira jasnu misao, odluči da je saopšti osobi B i onda to i učini.
  2. Osoba B sasluša i razume osobu A (ako ne razume, traži pojašnjenje). Analizira to što je upravo čula, formira jasnu misao, odluči da je saopšti i onda to i učini.
  3. Osoba A, sada u ulozi primaoca informacije, sasluša, razume i potvrdi osobi B da je razumela rečeno. Potom formira jasnu misao…i ciklus se ponavlja, sve dok…
  4. …OBE OSOBE NISU, MAKAR MINIMALNOREDEFINISALE SVOJE POČETNE STAVOVE, one sa kojima su ušle u dijalog. Ova stavka je ključni element dijaloga, jedini po kojem se razlikuje odobičnog razgovora.

Kako neki mudar čovek reče, kada govorimo, samo ponavljamo ono što već znamo. A kada slušamo, ima šanse i da neštonaučimo.