Emotivni oslonac

Moja ćerka ima 18 godina i prilično je problematična. Stalno je zlovoljna, sa mužem i sa mnom skoro ne komunicira i protivi se svemu što joj se kaže. Budući da je moj muž strog i ne trpi pogovor, a ona tvrdoglava i stalno tera inat, naš život se poslednjih godina pretvorio u pakao.

Po ceo dan slušam njihove svađe. Ipak, najstrašnije mi je bilo kada jedne večeri nije došla kući na vreme i moj muž ju je kaznio tako što joj nije dao da uđe u kuću. Štaviše, nije joj dozvolio da se vrati još celih nedelju dana pa je spavala kod drugarice.

Sa ovim njegovim postupkom nisam se složila, ali nisam ništa rekla jer svakako ne bi vredelo, jer kada on nešto odluči to prosto mora da bude tako. U stvari, čini mi se da je ćerka na njega, pa se, što kaže naš narod, namerio tuk na luk. A ja, kao najslabija karika naše porodice, samo stojim sa strane, posmatram njihove stalne sukobe i očajavam. Doduše, tu i tamo pokušam da ubedim ćerku da treba da sluša oca i da ne treba da mu tera inat, ali ona neće da sluša. Šta da radim?

Ne bih se složila da vam je ćerka problematična, ona se prosto ponaša kao većina njenih vršnjakinja. Ono što je važno da znate za mlade u njenim godinama jeste pre svega da većina njih ima svoje buntovničke faze i podsvesnu želju da sruši autoritet svojih roditelja.

Drugo što je važno da znate jeste da svaki čovek na bespogovorna naređenja prirodno reaguje jakim opiranjem i inatom, pogotovo ako je u godinama vaše ćerke. Osim toga, nepoverenje baš i nije neki motivator. Naprotiv, ono nas razrešava obaveze da ispravno postupamo jer nam se ionako ne veruje.

Ako detetu govorimo da je problematično, u prvo vreme će ono nastojati da dokaže da nije, ali ako nastavimo sa svojim tvrdnjama, ono će vremenom upravo takvo i postati.

Ono što najviše motiviše je pohvala. A ono što najviše podstiče na vrlinu je poverenje. Mnogo je teže postupiti loše kada to znači da ćemo prokockati nečije poverenje. Boravak van roditeljske kuće u velikom gradu gde droga, prostitucija i drugi poroci vrebaju sa svih strana nije adekvatna kazna već potencijalno uvećavanje postojećeg problema.

U vašoj porodičnoj priči, vi delujete kao bespomoćni posmatrač, što vašoj ćerki otežava situaciju jer je utvrđuje u uverenju da nema ničiju podršku nirazumevanje. Za početak, bilo bi dobro da uzmete više učešća u njenom vaspitavanju, ako ne kao posrednik između nje i muža, onda kao neko ko će uspostaviti istinski kontakt sa njom i pružiti joj ljubav i razumevanje.

Kada vaša ćerka bude osetila da u vama ima emotivni oslonac, njena motivacija da se tu i tamo povinuje vašim zahtevima svakako će se povećati.