GLAD ZA LJUBAVLJU

Strašno, strašno... – mrmljala je Kaća između dva jecaja – od njih dvojice jednog normalnog ne možeš da sastaviš. Šta se ovo dešava, ljudi moji? Posle toliko vremena rešavam da švrljnem i šta dobijam? Još jednog koji mi jede dušu... O, bože, koji sam ja mazohista!... Ma kakav mazohista, bre... Idiot! – dodaje besno kroz suze – Zamisli paćenicu koja iz svog crnog fonda finansira porodično letovanje svog voljenog...A on se pet dana po povratku ne seti da pozove. Auuu, može li niže da se padne?

Za trenutak oklevam. Na kraju se odlučujem za šok-terapiju, svesna da je pitanje dana kada će Kaći njeno nerazumno ponašanje sasvim doći glave.

- A ne, ne zavaravaj se. Može, i to mnogo gore. Rekla si da ne smeš ni da pomisliš šta bi Stanko uradio kad bi saznao. A postaješ sve neopreznija. Tu su još i dva momka u pubertetu... Kako bi oni reagovali na tatinu interpretaciju vaše bračne situacije? A što se tiče Baneta... Znaš do čega smo prošli put došle. Koliko god tvoje emocije prema njemu bile jake, radi se o tipičnom zavisničkom odnosu...

- Ali to nije tačno! Ja ga volim. Kad mislim o njemu, duša mi se cepa, dođe mi da se ubijem.

- Znači, toliko ti je dobro da ti dođe da se ubiješ... Da li tako treba da se oseća osoba koja je u zdravoj vezi? Za razliku od nje, osoba u zavisničkoj vezi oseća potrebu za partnerom, ali to ne znači da je sa njim srećna. Baš kao što okorelog narkomana droga ne čini srećnim, već mu samo pomaže da otera bol apstinencijalne krize.

- Ali ja ću da poludim bez njega!

- Da li je strah od ludila ono što treba da osećamo kada smo u srećnoj vezi?

- A, izvini molim te, ume Bane itekako da me učini srećnom. Moraš priznati da bi njegove nežne reči pomilovale svačiju dušu.

- Slažem se. Još kad bi posle njih usledila dela...

- U redu, priznajem da mi je već malo muka od čekanja... Ali ubeđena sam da on jadničak stvarno želi isto što i ja, samo nema snage....

- U životu i nije baš mnogo važno šta ljudi žele već šta čine.

- Ja se sve nadam da će se promeniti...

- Kaća, najpametnije što jedna žena može da učini je da dobro osmotri svog partnera i upita se da li joj odgovara to što vidi. Jer to što vidi, to i dobija.

- Pa dobro... kada bi malo više počeo da se drži dogovora... i prestao da se šegači sa koleginicama sa posla... i da lajkuje jeftine ženske na fejsu... I, naravno, kada bi se razveo...

- Podsećam te, to što vidiš, to i dobijaš. Odgovara ili ne? U redu... Zamisli da Bane već jeste tvoj muž, takav kakav je. I nikada se neće promeniti...

- Au, sad već počinjem da sažaljevam njegovu ženu...

- E, to je već bolje... Ali želela bih da te podsetim na još jednu stvar, na tvoj glavni problem.

- Misliš na moje detinjstvo... što nisam kao dete imala dovoljno ljubavi, pa sam postala „emotivno halapljiva.“ Tako nekako...

- A čovek kad je jako gladan, pojeo bi i hleb iz kontejnera... a malo bolji od tog platio bi suvim zlatom, kad bi ga imao.

- Znači, tako se ja ponašam sa muškarcima.

- Tačno. Zato si za muža izabrala hladnu i uzdržanu osobu koja za tebe nema skoro nijednu lepu reč, a za ljubavnika čoveka koji mnogo lepo priča... Ali je cena tih lepih reči prevelika – stalno prisutan bes, tuga zbog razdvojenosti, razočaranje zbog neispunjenih obećanja, ljubomora zbog njegovog nestalnog duha kada su žene u pitanju.

- Au, Jano, baš ti hvala... – kaže Kaća za sebe.

- Ništa nemaš od osuđivanja majke. Ona je postupala nabolje što je umela, u skladu sa tadašnjim poznavanjem života i sebe... Zbog svojih problema, bila je prema tebi često gruba i uzdržana, a ti si, smatrajući je savršenom i nepogrešivom, zaključivala da sigurno postoji nešto u tebi što te čini nedostojnom bilo čije ljubavi i poštovanja.

- I zbog toga neću nikada biti srećna.

- Hoćeš, itekako. Postoje načini da se ovi pogrešni programi eliminišu.

- Kako?

- Za početak - dva zadatka. Prvi je da napraviš listu od najmanje 15 negativnih poruka koje si dobijala o sebi u detinjstvu. Od majke, oca, možda neke druge važne osobe... A potom ćeš da napišeš drugu listu, daleko značajniju, sa naslovom „Razlozi zbog kojih smatram da sam vredna ljubavi.“ Da ih bude najmanje 30.

- Dobro, ali samo da znaš, još nisam odlučila da ostavim Baneta. To će užasno boleti...

- Hoće. Ali bol rastanka će trajati daleko kraće od bola ostanka.