Grubo ponašanje

Imam 21 godinu. Do sada sam imala samo jednu ozbiljnu vezu koja je trajala dve godine i okončala se par dana uoči mog punoletstva. Dečko je bio moj vršnjak, tačnije,drug iz klupe. Sad mi se čini da ta veza i nije imala nekih većih nedostataka već je jednostavno prešla u dosadu.

Od pre godinu dana počela sam, paralelno sa studijama, da radim u jednoj piceriji čiji vlasnik ima 44 godine i razveden je. Uprkos svojoj silovitoj prirodi, prema meni se prvih nekoliko meseci ponašao vrlo blago i strpljivo tako da mi njegovo grubo ponašanje nije smetalo.

Naravno da mi je palo na pamet da mu se sviđam, jer je prema drugim radnicima izrazito grub, ali sam se pravila i pred samom sobom da to ne primećujem.  A onda me je jednog dana kada smo ostali sami poljubio.

Taj poljubac je na mene delovao tako da sam i narednih dana i nedelja jedva čekala da „slučajno“ ostanem sama sa njim kako bismo se opet ljubili.  Sada to više nisu samo poljupci.Strast se među nama snažno razbuktala do te mere da ustreperim svaki put kada se nađem u njegovoj blizini.

Nažalost, pored razlike u godinama u međuvremenu su se javili još neki problemi. Otkad smo počeli da se zbližavamo, umesto da postane nežniji, on prema meni postaje sve grublji (osim u trenucima fizičke bliskosti). Viče, grubo mi pred drugima naređuje i upućuje besmislene prigovore na moj rad, ponekad mislim, tek da bi me ponizio. Od koleginica sam čula da je svoju prethodnu ženu tukao.

Kada sam se smogla hrabrosti da mu saopštim da se povlačim i iz posla i iz našeg odnosa, on se skroz preokrenuo. Postao je opet blag i nežan, rekao mi je da me voli i da sa mnom misli ozbiljno, čak mi je i priznao neke stvari koje nije morao, između ostalog i da ima problem sa zakonom. U isto vreme ga se i plašim i volim ga. Šta da radim?

Draga A, iz tvojih reči zaključujem da je velika verovatnoća da bi, ako bi odnos sa partnerom nastavio da se produbljuje, da bi njegovo grubo ponašanje prema tebi postajalo sve dominantnije i grublje, a možda bi, kao i sa prethodnom ženom, kulminiralo fizičkim obračunima. Ne bi trebalo da te zavara njegovo privremeno smirivanje.

Veliki broj ljudi u vezi pokazuju dva lica – ono pravo kada su sigurni u osećanja svog partnera i ono ulepšano, ali privremeno, kada su njihove pozicije u vezi uzdrmane. Kada jedan odnos uđe u krizu zbog nepoželjnog ponašanja jednog od partnera, kada taj partner oseti da mu se tron voljenog bića uzdrmao, privremeno će se odreći nepoželjnog ponašanja i počeće na kašičice da svom partner daje upravo ono što mu treba... da bi mu ponovo to uskratio čim se veza vrati u stabilne okvire.

Jedina istinska promena u čoveku je ona koja se odigrava spontano i postepeno i koju čovek sprovodi nad sobom samim zbog sebe samog, a ne zbog drugih.

Ako ikako smogneš snage, bilo bi najbolje da izađeš iz tog odnosa i to što pre, jer ćeš, ako ga nastaviš, padati u sve dublji ponor strasti i a problemi će nastaviti da se umnožavaju. Svi znamo da je nemoguće svom telu narediti koga da želi i svom srcu koga da voli, ali se naša emocionalna inteligencija upravo ogleda u tome da preuzmemo razumne korake onda kada sebe treba zaštititi od odnosa koji nam može naškoditi.