Ogovaranje

Imam 42 godine, udata sam i imam sina. Radim kao komercijalista u privatnoj firmi i delim kancelariju sa još 3 koleginice. Atmosfera u firmi je kao i u većini drugih. Nekada od posla ne dižemo glavu a nekad se pomalo i dosađujemo... i u toj dosadi pretresamo sve moguće teme – od rasprodaja i recepata do najintimnijih tema. Kao i u većini drugih kancelarija, nije redak slučaj da u svojoj priči pomenemo nekog kolegu, rođaka, prijatelja, u ne baš pozitivnom kontekstu.

Pre nekoliko dana mi je moja koleginica, inače najćutljivija od nas četiri, prebacila kako volim da ogovaram. Ako to i činim, onda to stvarno nije svesno niti je sa lošom namerom. Molim vas recite mi šta se smatra ogovaranjem i da li je ogovaranje ako pričam negativno o nekome ko me je povredio?

Draga MM, mogli bismo reći da je ogovaranje negativna priča o drugome, u njegovom odsustvu, koja je sama sebi cilj. Na primer, komentarišemo kako koleginica iz susedne kancelarije ima veliku platu a nikad nema frizuru i oblači se isključivo kod Kineza. Ili pričamo o kolegi i njegovom lošem braku u kojem ostaje iz materijalnog interesa.

Pored toga što nam ovakve priče služe za ubijanje dosade, njima najčešće nesvesno šaljemo poruku kako smo bolji od osobe koju ogovaramo, mada to najčešće i nije tako, jer svako lakše vidi svoje mane nego svoje. Ipak, nije svaka negativna priča o drugima - ogovaranje.

Na primer, možemo pričati o nečijem postupku koji nas je povredio, opisujući kako je on na nas delovao. Ovakva priča može biti vrlo korisna za naše mentalno zdravlje jer predstavlja svojevrstan proces emocionalnog čišćenja.  Takođe, ako od priče o drugima imamo neke intelektualne ili duhovne dobrobiti – nešto smo iz nje naučili – ni to nije ogovaranje.

Ukoliko ne želite da u svojoj priči skliznete u ogovaranje bilo bi poželjno da izbegavate osobe koje su mu sklone, jer nam se svima ponekad desi da, u želji da budemo prihvaćeni, nesvesno prihvatimo nečiji model ponašanja, iako taj model nit je naš niti je za nas dobar.  Ipak, sve ovo ne znači da moramo paziti na svoj jezik dvadeset četiri sata dnevno. Ako nemamo preča posla i ako naša priča niikome ne može da naškodi, onda  „dobro staro ogovaranje“ nije nešto što nas čini lošim ljudima.