SPOZNAJ KOLIKO SU CILJEVI VAŽNI

Pozdrav svim hrabrim putnicima na stazi ličnog razvoja! Nadam se da jedva čekate da naše putovanje počne. Ako se možda još uvek pitate da li je u ovom trenutku priča o ciljevima za vas važna, odgovor je jednostavan – ona je uvek važna! Štaviše, jedna od najvažnijih. Evo i nekoliko argumenata...

CILJEVI SU VAŽNI...

1. ...ZATO ŠTO NAS NJIHOVO ISPUNJENJE ČINI SREĆNIMA

Kada smo se prvi put srele, Nina je već pet godina bezuspešno pokušavala da postane majka.Osim toga, već godinama se rvala sa anksioznošću koja je povremeno prerastala u panične napade. Ali Nina je bila savršen primer hrabre osobe –uprkos strahu koji bi je povremeno preplavio, ona nije odustajala od svojih ciljeva i konstantno je napredovala u svakoj sferi svog života. Tokom našeg rada kojem je Nina pristupila sa maksimumom posvećenosti, vrlo brzo smo došle do zaključka da je jedna od najjačih mentalnih prepreka da se ostvari kao majka bila upravo prejaka želja da se to desi, a koja je opet rađala ogromnu strepnju i sumnju u njeno ostvarenje.

Narednih 9 meseci Nina je svake nedelje dolazila i vredno čistila jednu po jednu unutrašnju prepreku koja je stajala između nje i njena dva cilja – da se izvuče iz kandži anksioznosti i ostvari se kao majka. Tri meseca kasnije začeo se nov život, a godinu dana kasnije Nina je donela na svet predivnog dečaka kojeg je vredelo čekati!Uverena sam da je ostvarenje ovog uzvišenog cilja usrećilo Ninu više nego išta drugo u životu!

Postoji bezbroj definicija sreće. Jedna od najjednostavnijih bila bi - biti dobro sa samim sobom. Zvuči vrlo jednostavno. Ali koliko ljudi bi moglo ovo za sebe reći? Kada bi to bilo toliko lako, život bi bio rajska dolina i ne bi bilo potrebe za ovakvim knjigama. Štaviše, psihologija bi kao nauka izumrla (možda jednog dana I hoće, kada se u prosvetljenim porodicama budu rađala prosvetljena deca).

Istina je, nažalost, da je danas još uvek veoma mali broj ljudi u tradicionalno dobrim odnosima sa sobom. Ljudi čije duše krasi nepomućeni mir obično se nalaze u manastirima, isposnicama, ašramima i ostalim rasadnicima mudrosti, daleko od izazova svakodnevnog života. Ponekad, samo ponekad, možda sretnemo i nekog samoniklog mudraca u ovom našem svakodnevnom, mentalno kontaminiranom okruženju. Takve unikatne primerke ljudske vrste, ukoliko njihovu neobičnost ne proglasimo nenormalnošću, posmatramo sa velikim divljenjem, zapitanošću kako im je to pošlo za rukom i potajnom željom da nam se i samima jednog dana ovako nešto desi.

U međuvremenu, dok traje naša potraga za Svetim Gralom, nastavljamo da pijemo iz običnih čaša - da vezujemo svoju sreću za spoljašnje okolnosti. Kada nam one idu naruku (čitajte: kada nam se ciljevi ostvaruju), srećni smo. A kada ne idu (kada nam se ciljevi ne ostvaruju), onda tražimo način da ih promenimo. Ovakav pristup životu nudi još jednu definiciju sreće: osećanje koje se rađa u trenutku kada, uklanjajući prepreku koja stoji između nas i našeg cilja, konačno dobijemo ono što želimo. Ovo nas još jednom vraća na zaključak da sreća većine ljudi zavisi od ostvarenih ciljeva.

Nisu svima svi ciljevi jednako važni. Nekoga najviše usreći uspeh na poslovnom planu. Drugi mole Boga da im vrati zdravlje, uvereni da im tada ništa drugo u životu ne bi trebalo. Nekima je najveći izvor sreće njihova porodica. Neki svoju sreću nalaze u putovanjima u svemir, drugi u putovanjima kroz atom. A neki, opet, ne mogu zamisliti ličnu sreću bez sreće u ljubavi.

Naravno, pored tipa ličnosti, na afinitet prema ostvarenju određene vrsteciljeva utiče i emotivna zrelost. A ona opet najviše zavisi od naših godina. U prvim danima života ništa nam ne donese toliko sreće kao majčine grudi pune mleka. Onda idu prve igračke, prva velika prijateljstva, prve petice i prve ljubavi... pa prve diplome, prve ozbiljne veze, prvi poslovni uspesi, prvi zarađeni novac... Većina nas do srednjih godina u većoj ili manjoj meri postigne većinu pomenutih uspeha, a onda počnemo da tražimo njihov dublji smisao.

Neki od nas u potragu za smislom kreću ranije, neki kasnije. A kada se ona uspešno završi, kada prepoznamo i ostvarimo sopstvenu svrhu koja predstavlja cilj svih ciljeva, tada nas ispuni osećaj samoostvarenja i naša sreća je u zenitu. Neki ovim lestvicama idu brže, neki sporije, neki preskoče po neku pa ih život vrati na propuštenu lekciju... ali sve ovo I nije toliko važno dokle god idemo u dobrom pravcu. Kao što reče Otac Tadej, svi se mi celog života u nečemu usavršavamo, neko u dobru, neko u zlu. Upravo zato je pravac životnog putovanja važniji od ritma naših koraka.

Pored vrste ostvarenih ciljeva, na našu sreću utiče I njihov broj. Što ih je više, utoliko smo srećniji. Što ih je manje, utoliko naš život zadobija mračnije tonove. Možda je ovo trenutak za neke od vas da se zaustave i upitaju koliko su ciljeva ostvarili u proteklih godinu dana. Ako je njihov broj jednocifren, knjiga je došla u prave ruke. Ako je broj ostvarenih ciljeva veliki, još bolje, znači da već imate ubrzanje. Nastavite da se krećete...