UTICAJ OKRUŽENJA (2.deo)

Zamisli dve situacije...

Pored pitanja kakvo je naše okruženje i kako ono utiče na nas, bilo bi dobro pozabaviti se onim i drugim, još važnijim: Kakvi smo mi? Koliko smo sigurni u sebe i u ostvarenje svog cilja? Svi znamo na osnovu ličnog iskustva da nas nikada niko ne može pokolebati ako smo u nešto sto posto sigurni. Na primer, ispravan ste građanin i poslednjih godinu dana niste napuštali svoj grad. A onda vas jednog jutra na autobuskoj stanici spopadne čovek koji tvrdi da ste čuveni svetski terorista čija je slika obišla ceo svet i koji je u poslednjih godinu dana u Americi izvršio nekoliko surovih terorističkih napada. Da li biste u tom trenutku posumnjali u sebe I svoj identitet?

A sada zamislite drugu, malo škakljiviju situaciju. Razmišljate o napuštanju kompanije za koju već godinama radite jer smatrate da niste adekvatno plaćeni. Budući da već imate dovoljno znanja i kontakata za sopstveni biznis, razmatrate mogućnost njegovog započinjanja. Kada svoju zamisao podelite sa svojim najboljim prijateljem, on se zgrane i počne svim silama da vas ubeđuje da odustanete od te sulude ideje, jer „ko je lud da napušta posao u vreme kada ljudi nemaju šta da jedu?“ Da li ćete i u ovom slučaju, kao u prethodnom, ostati jednako uvereni da ste vi u pravu a da sagovornik greši? Da li ćete ostati potpuno imuni na negativne uticaje?

Zaista... šta uraditi?

Zaista, šta uraditi u ovakvim situacijama? Za početak, bilo i dobro upitati se: Na životnoj stazi kojom težimoda koračamo što krupnijim korakom, ko su ljudi koje želimo da vidimo uz sebe? Oni koji nas vuku unazad, možda čak i namerno sapliću? Ili oni koji nas ohrabruju i pružaju ruku kad padnemo? Odgovor je više nego jasan. On nas obavezuje da ubuduće pažljivije biramo društvo i da svoje ciljeve delimo samo sa onima koji svojim razumevanjem i podrškom mogu doprineti njihovom ostvarenju.

Ovde postoji još jedna klopka koje se treba čuvati – naša želja da pomognemo drugima da se vrate u svetlost - a koja često za posledicu ima da se, umesto da njih spasemo, i sami nađemo u mraku. Ovo je više nego dovoljan razlog da se, idući put kada padnemo u iskušenje da spasavamo nekoga ko ne želi da bude spasen, upitamo – zašto to činimo? Da li samo zato što smo dobri ili zato što možda u njima prepoznajemo neki deo sebe sa kojim ne želimo da se suočimo, pa nam je lakše da menjamo njih nego sebe? U tom slučaju, mudro bi bilo stati pred ogledalo i upitati se: „Kojem delu sebe pokušavaš da pomogneš pokušavajući da pomogneš toj osobi?“ Ako smo dovoljno hrabri, odgovor će uvek stići. Tada nam ne preostaje ništa drugo nego da se pozabavimo tim delom sebe umesto što se bavimo drugima. Uostalom, zar nije i malčice sebično pokušavati da promenimo druge samo zato da bismo se mi u njihovom društvu bolje osećali? Onaj ko želi savet, onaj kome je potrebna naša pomoć, sam će je tražiti. A ako je ipak sami ponudimo, a onda uprkos nezainteresovanosti, možda čak i otporu druge strane, i dalje pokušavamo da pomognemo, vreme je da se suočimo sa istinom da to ne činimo zbog drugih već zbog sebe. Dobro ste čuli. Kada pokušavamo da pomognemo nekome ko ne želi našu pomoć, ne činimo to zbog njega nego zbog sebe! Zato idući put, kada se nađemo u ovakoj situaciji, tog trenutka valjalo bi odustati da se ne bismo i sami pretvorili u metalne vampire.

Uradi ovaj test

A sada hajde malo da istražimo svoje okruženje i otkrijemo u kojoj meri ono pomaže/ometa ostvarenje našeg cilja. Evo šta se od vas očekuje:

1. Prisetite se tri osobe iz svog najbližeg okruženja.
2. Na skali od -5 do +5 procenite njihovu sklonost pesimizmu tj optimizmu (Čistokrvni
optimisti dobijaju 5, okoreli pesimisti -5, na nuli su oni čiji je uticaj na nas manje-više
neutralan. Ostali su negde između.)
3. Sada znate ko kako utiče na vas, sa kime treba da delite svoje snove a od koga da ih
krijete.